Čini mi se da je zapostavljen izvorni smisao obrazovanja I da je zaboravljen njegov značaj i značenje za određenog pojedinca. Obrazovanje izvorno označava promenu ličnosti u određenom pravcu, kroz usvajanje različitih sadržaja prilagođenih potrebama I godinama pojedinaca. Ono uključuje I vaspitne metode, a najznačajnija obrazovno-vaspitna institucija je osnovna škola.
Reč “škola” izvorno označava rekreaciju I dokolicu. Ranije, školovanje je bilo dozvoljeno samo manjem broju ljudi, uglavnom bogatijih I onih koji su imali vremena za to, jer je posao bio na prvom mestu ( kako stvari stoje, izgleda idemo ka tome da se vratimo na početak ). Odrastanje I obrazovanje se baziralo na učenje iz primera drugih, starijih ljudi. Uglavnom su sveštena lica bili jedine pismene osobe, koje su kasnije širile obrazovanje I opismenjavale određenu grupu ljudi.
Međutim, usled tehnološke ekspanzije I razvoja sistema komunikacije, kao I kompletnoj promeni tradicionalnih sistema vrednosti u Srbiji, škole danas teško mogu da se bore sa globalnim uticajem. Postali smo sebično, nekulturno društvo. Ljudi neće da kažu ni “dobar dan” ni “doviđenja” kada ulaze u radnju, prodavači nisu ništa bolji prema kupcima ( osim ako poslovna politika firme ne odredi drugačije ). O današnjoj osnovnoj poslovnoj kulturi (ne)odgovaranja na e-mailove I pozive da I ne govorim, što ne čudi, jer ljudi kod nas još uvek nisu kompjuterski dovoljno obrazovani, a kamo li nešto drugo…
Predlažem uvođenje obaveznog predmeta u osnovne škole – Osnove obrazovanja I lepog ponašanja, a u srednje škole I na fakultetima uvođenje predmeta – Poslovni bonton. Možda bi svi obrazovni centri mogli malo više uticati na to da nam deca postanu kvalitetniji ljudi, kad već roditelje nije briga, jer su isti takvi nadobudni I nevaspitani ( čast izuzecima )… Žao mi je te dece – nisu ona kriva što izrastaju u nekvalitetne ljude…
Pogledajte više iz kategorije: Osnovno obrazovanje, Srednje obrazovanje, Obrazovni centri
