Čovek se vekovima plašio “živog peska” zbog verovanja da u sebe uvlači žrtve sve dok ne potonu, što naravno nije tačno. Ako osoba zna kako treba postupiti kad upadne u “živi pesak” onda opasnosti nema.
“Živi pesak” je u stvari lagan, rastresit pesak pomešan sa vodom što je razlog zašto ne može držati teške predmete. On se vizuelno ne razlikuje od ostalog peska.
Uglavnom se nalazi blizu ušća velikuh reka i na ravnim obalama ispod kojih se nalazi sloj čvrste gline, zbog čega se voda u stvari i skuplja u pesku jer sloj ispod njega ne propušta vodu. Voda prolazi između njih razdvajajući i podižući ih tako da okrugla zrnca “živog peska” plivaju, što je u stvari i razlog zašto na sebi ne mogu držati čvrst predmet.
Neke vrste “živog peska” su od: rastresite zemlje, mešovitog peska i blata ili šljunkovitog blata.
Kad se upadne u “živi pesak” ne tone se sasvim (čak se tone manje nego u vodi) jer u “živom pesku” ima dosta vode, pa se plivanjem može održati na površini. Jedino je važno da pokreti budu lagani kako bi se “živi pesak” ponašao kao voda.
Pogledajte ponudu iz naše kategorije: Energetika, rudarstvo
