Da li ste znali da je pleme Maja više cenilo kakao od zlatne prašine? Naučno ime drveta kakaa u prevodu znači „hrana Bogova“, a do XVII veka čokoladu je mogla da konzumira samo elita Evrope, jer se i tada smatralo da poseduje lekovita, hranljiva i afrodizijačlka svojstva. Pošto je kakao njen glavni sastojak, bela čokolada tehnički nije čokolada. Godišnje ova industrija zaradi oko 110 milijardi dolara, a čak polovina proizvedene čokolade pojede se u Evropi.
O čokoladi postoji dosta mitova i stvari koje pozitivno utiču na zdravlje. Da li znate da ako ste pod stresom miris čokolade može da vam pomogne, jer aktivira i povećava teta moždane talase koji podstiču opuštanje i odgovorni su za podsvest? Miris čokolade u knjižari povećava broj onih koji se odlučuju za kupovinu, a odgovoran je i za veću kupovinu ljubavnih romana, knjiga sa receptima i onih o kuvanju. Nauka je dokazala da čokolada ne povećava loš holesterol, a kod nekih ljudi upravo suprotno može uticati na njegovo smanjenje. Dokazano je i to da su ljudi koji jedu čokoladu bar jednom nedeljno čak 22% u manjem riziku od dobijanja srčaniog udara od onih koji je ne jedu.
Istraživanje kaže da prosečan Švajcarac godišnje pojede oko 11kg čokolade, a upravo oni imaju najmanje zabeleženih slučajeva srčanih udara. Studije pokazuju da čokolada nije odgovorna za zubni karijes, a određeni sastojci kakaa se upravo bore protiv njega. Takođe, nije odgovorna ni za nastanak akni. Istraživanja dokazuju i to da čokolada može da umanji kašalj jednako efikasno kao sirup, a konzumiranje čokoladog mleka smanjuje umor i pospešuje izdržljivost efektivnije od energetskih napitaka. Mnogi ljudi čokoladu smatraju afrodizijakom, međutim naučna istraživanja nemaju dokaze za to.
Bilo kako bilo, čokoladu treba jesti, ali kao I sve drugo – u umerenim količinama! Uživajte u njenim čarima…
Autor teksta: Biljana Radojčić
Pogledajte još iz kategorije: Poslastičarnice
