Bez obzira na to da li ovaj praznik obeležavamte po gregorijanskom ili julijanskom kalendaru, verovanja i običaji manje-više su isti kod većine hrišćanskih naroda. Evo nekih od njih…
Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Vaskrs uvek pada u nedelju, međutim praznik traje duže, jer pripreme i obeležavanje praznika počinju još u četvrtak večernjom liturgijom/misom zbog verovanja da je Hrist osuđen u četvrtak, razapet na krst u petak, a u nedelju je ustao iz mrtvih. Zato se kod svih hrišćana praznuje Veliki petak, zatim Velika subota koja prolazi u tišini crkve, da bi uveče usledilo bdenje.
Za ovaj praznik vezani su lepi običaji, međutim, najrasprostranjeniji je običaj darivanja ukrašenim vaskršnjim jajima. Prema biblijskom predanju, Marija Magdalena je odnela caru Tiberiju crveno jaje kao dokaz Isusovog vaskrsnuća, pa bi po tom verovanju trebalo farbati sva jaja u crveno, međutim, danas se jaja ukrašavaju na razne načine čemu se najviše raduju mališani.
Prvo obojeno jaje naziva se „čuvarkućom” i ono se obično čuva sve do sledećeg Vaskrsa. Jaje je simbol rađanja, odnosno obnavljanja prirode i života. I kao što okićena jelka, sveće i venčići daju posebnu čar božićnoj noći, tako isto crveno vaskršnje jaje donosi radost, kako za one koji ga darivaju, tako i za one koji ga primaju.
Na stolu uvek treba da stoji činija sa ofarbanim vaskršnjim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim i ostali ukućani. Zatim obično sledi takmičenje u tacanju jajima u kom pobeđuje onaj čije jaje ostane čitavo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva obojenim jajetom, pa se tek onda poslužuje ostalim poslasticama.
Jedan od najlepših i najradosnijih običaja jeste farbanje jaja koje se obično izvodi na Veliki petak.
S.S.
