Jedna od najlepših građevina na svetu, Tadž Mahal, simbol je bezuslovne i čiste ljubavi indijskog vladara Šah Džahana i prelepe persijanke Ardžumand Banu Begum. Sagrađena je 1631. godine u gradu Agra u blizini Delhija u ime ljubavi i za ljubav voljene žene.
Šah Džahan istoriji je poznat kao surov čovek koji je radi dolaska na vlast pobio svu svoju braću a majku proterao u izgnanstvo, ali i kao vladar koji je bio velikodušan prema sirotinji, prijateljima i poznat po izgradnji hramova po Delhiju I Agri. Kao i svi vladari, imao je svoju slabu tačku – svoju treću suprugu koju je bezuslovno voleo. Šetajući ulicama Delhija primetio je prelepu persijanku kako prodaje svilu i staklene parle. Njena lepota osvojila je njegovo srce. Njihova petogodišnja ljubav krunisana je brakom. Ardžumand je dobila novo ime, Mumtaz Mahal što u prevodu znači „ ukras palate“. Za 18 godina dugog braka „iz bajke“ Mumtaz Mahal mu je podarila četranaestoro dece. Nažalost, njihova ljubav prkinuta je njenom smrću rađajući kčerku. Na samrti mu je tražila da joj ispuni četiri želje: da sagradi spomenik kao simbol njohove ljubavi, da posećuje njen grob na svaku godišnjicu, da se ne ženi drugom ženom i da čuva njihovu decu. Pogođen gubitkom svoje voljene žene devet dana nije izlazio iz svojih odaja, nakon čega je naredio izgradnju hrama.
Izgradnja Tadž Mahala trajala je pune 22 godine. Za izgradnju hrama koriščen je beli mermer, dragi kamen, žad, tirkiz i safir a na izgradnji radilo je više od 20 000 radnika i dan i noć. Njeno telo preneto je u grobnicu po završetku izgradnje hrama 1633. godine, licem okrenuta ka Meki.
Tadž Mahal spada u jedno od sedam svetskih čuda koje svojom lepotom i pričom o vanvremenskoj ljubavi mami da ga posetite.
Pročitajte o još jednoj ljubavi koja je ostavila trag u istoriji: Tragična ljubav Egipta i Rima