Zvezda svoj život u glavnom nizu završava ili u eksploziji ili kao planetarna magla. Zavisno od veličine, dobija jedan od tri oblika, pa se pretvara u belog patuljka, neutronsku zvezdu ili crnu rupu.
BELI PATULJAK – Kad se planetarna nebula tipične zvezde raziđe u svemir, iza nje ostaje samo vrlo gusto jezgro, takozvani beli patuljak. U bele patuljke se pretvaraju ostaci zvezda sa masom manjom od 1,4 Sunčeve.
NEUTRONSKA ZVEZDA – Neutronske zvezde nastaju sažimanjem ostatka supernove sa početnom masom između 1,4 i 3 Sunčeve. Potom nastaje najgušće moguće stanje materije. Neutronske zvezde su toliko guste da njihova materija veličine glavice čiode ima masu veću od milion tona.
PULSAR – Preostale neutronske zvezde nazivaju se pulsari. NJihovo okretanje oko vlastite ose stvara jako magnetno polje, bilion puta jače od Zemljinog. Pulsar iz vrelih tačaka na svojoj površini , ili iznad nje, odašilje snopove zračenja kao ogromni svetionik.
CRNA RUPA – Crna rupa je područje ogromne gravitacije koje okružuje tačku beskonačne gustine, takozvani singularitet. Ništa, čak ni svetlost, ne može da prođe kroz “horizont događanje”. U crne rupe se urušavaju ostaci supernove iza zvezda masivnijih od tri Sunca. Put kroz crnu rupu – Gravitacija crne rupe je toliko jaka da bi astronaut koji bi pao u nju bio rastrgnut. Takvo cepanje materije stvara ogromnu toplotu.
Pogledajte iz naše kategorije: Energetika, rudarstvo